NOVOGODISNJI WEEKEND SPECIAL

Sta je C. Culjak u tom trenutku mislio, nije poznato (mada bi to moglo da se sazna) jer ovaj deo u prici predvidjen je, ali molim sto krace, za njegov opis: stas, zahvaljujuci vestom pripovedacu zna se, nizak, kosa retka, noge krive, poznatije kao X-erice. Klecajuci tanusnim X kracima, C. Culjak stize do galerije. Ne bi bilo zgoreg dodati tu jedan retospektivni umetak - flash back - o to me kako je C. Culjak, nekada, kada je bio mrsavi mladic, M. Mladic, voleo da sedi na balkonu, u prvom redu. Iz drugog je vec morao da krivi vrat, izviruje iza plecatih tipova, sto moze biti uzrok svojevrsnim traumama, a da ne govorimo o parovima iz poslednjeg reda koji bezglasno vode ljubav. Sto im je sedeo blize, jasnije je mogao da cuje skripu stolice. Ali da se vratimo tamo gde smo malopre stali, to jest zapoceli ovu kratku ekskurziju u proslost.

S obzirom da pripovedac, uopste i principijelno, sto rece V. Kajzer, stoji pred svojim predmetom kao necim proslim, moglo bi se primetiti kako je u sali BILO zagusljivo. To je zbog prethodne projekcije. Razni mirisi stopili su se u tezak topao zadah koji je lebdeo pri plafonu i stvarao na balkonu neprijatnu vrucinu. Izazivao svrab. C. Culjak skide jaknu, polozi je preko ograde, a torbu stavi na pod. Oci mu se na trenutak zadrzase na necijem nevesto urezanom potpisu.

BUFTULA - belasalo se na izlizanom crnom naslonu. Dok se spustao na stolicu, iz koje je ispod prosecenog skaja virio komad pozutelog prljavog sundjera, pogleda po sali. Dvorana je bila skoro popunjena. Zamor je odavao uzbudjenje posetilaca. Poslednji gledaoci, neki izvinjavajuci se, drugi tupi, zbrisanih crta lica, provalcili su se izmedju uzanih redova, zapinjali o tudje cipele i kolena, podizuci talasato, kao konop za preskakanje, liniju ljudi.

Transverzalni i longitudinalni talasi, interferencija, dosetio bi se gospodar C. Culjkovih misli, smestajuci mu u sivu masu kratke elektricne impulse.

Scucuren, strepeci (pazi sad, strepeci?) od neprijatnog dodira tudjih podlaktica, C. Culjak je uzivao (sve se zna) u magiji svetlosti koja je, postepeno nestajuci, trneci usporeno u mlecnim sijalicama, stisavala zagor. Patetici sklon pripovedac dodao bi:

"Kao da je neko tajanstven, nevidljivi gospodar za miksetom, dirigovao svim tim ljudima {to su, naviknuti vec na vreo ustajao vazduh, gusili reci bez pogovora."

Moze se ovo napisati i bljutavije, medjutim, treba obarititi paznju na nesto drugo. Stisani tamom, razgovori kao da potpuno zamrese. Preostalo je jedino neko pritajeno suskanje i krckanje koje je dopiralo iz dubine.

Devojka u belom setala je pored groblja u predvecerje. Nadgrobni kamenovi delovali su nekako zloslutno. Cuo se zubor vode. Potocic je proticao u blizini. Vazduh je bio ispunjen sitnim neprijatnim zvucima. Ona je hodala zamisljeno. Zastade kraj ljeskave povrsine i umoci ruku. Zubor se mesao sa krckanjem. Odjednom, a ipak neprimetno, kao lagano probudjen iz sna u nekoj nepoznatoj sobi, uznemirenih cula (i to je registrovano), C. Culjak postade svestan zvukova oko sebe. Krckanje je dopiralo iz sale. Svuda naokolo prstale su semenke - helianthus i cucurbita pepo. Upravo iza njegovog uveta culo se zvucno mljackanje, hrskanje i dahtanje. Okrenuvsi se, ugledao je lica obasjana zelenkastom svetloscu. Ukoceni pogledi, oci sjajne, kao u groznici, mada bi bolje zvucalo samo ovako: ukoceni pogledi, oci sjajne.

Ti tipovi prinosili su ustima zrna drobeci ih i pljuckajuci otpatke. Groznicave oci nisu odvajali od devojke u belom. Naravno jer se ispod nekih humki vec naslucivalo komesanje. Zemlja nad grobovima pocinjala je da buja. Shvativsi da je njegov pokret negodovanja uzaludan, C. Culjak se obrnu. Nagne se sto je vise mogao napred.

Pritisako je usi sve snaznije, treba li dodati i snaznije, sve dok nije osetio bol u drobljenim skoljkama. Ako posle toga kazete "nije pomagalo", onda je potpuno izlisan iskaz "potmuli otkucaji uzburkanog bila iz prignjecene hrskavicave mase gusili su se pored krkljanja, cudnih grlenih glasova i duvanja sto mu je kljucalo u svesti". Ucini mu se cak (e, dokle idu te intervencije) da slinava kakofonija nastaje negde u njegovoj glavi, raste i siri se, preti da rasprsne lobanju. Pridrzavao ju je strahujuci da se krvava ispucala masa, izdrobljena i isitnjena fantasticnim potiskom eksplozije, ne razleti na sve strane zagadjujuci se ispljunitim otpacima, vlaznim lupinama koje su se kotrljale niz naslon sedista. Taj zvuk se u njegovoj svesti umnogostrucavao, bubnjajuci i odzvanjajuci kao u bunaru. Kao da se odronjena srca lednika upravo iza njegovih ledja survava u more zvececi svojim kristalnim, ostrim povrsinama. U ovom trenutku potpuno ce nestati distanca izmedju pripovedaca i pripovedne gradje i on, pripovedac, zauzece poziciju koju K. Hamburger tumaci kao "ja, sada i ovde".

- Kepo, daj jednu kesu - zacu C. Culjak sapat iza sebe osecajuci sladunjavi zapah sveze sazvakanih uljastih zrna. Ponovo se okrenu. Brkati debeljko decjeg lica. Groteskna kombinacija infantilnih nabubrelih obraza i smesnih retkih dlaka ispod nosa, zapoce da pretura po dubokim dzepovima ne skidajuci ocice sa devojke.

- Uh, majku mu - mogao bi doticni da prigusi psovku jer zacuo se umeksan udar i kotrljajuci zvuk rasipanja suncokreta po podu. Mada je tu doslo do preteranog nagomilavanja reci, jasno je sta se desilo. Zrna su se razlivala sve do C. Culjkovih malih stopala.

-"Dobro je, pomisli. Brzo ce da potrosi zalihe. A bas zivotinjski hlapce. Kako samo moze tako da rda?"

Ovaj postupak prenosenja tudjih misli i saopstavanja intimnih, inace tesko dostupnih detalja (recimo, traume sa balkona) iz biografije knjizevnih junaka kritikovao je E. Auerbah. I njemu je smetalo sto su Gete, Keler, Dikens, Balzak, Zola i ini bili nacisto sa karakterima svojih likova. Ali sta da se radi. Kako drugacije opisati C. Culjkove damare?

Devojka u belom skrivala se u polumracnim katakombama okruzena mumificiranim lesevima prikovanim za zidove. Sada se vec nadam da ste prepoznali film. Prvi koji se javi na telefon izdavaca i tacno odgovori dobice kao nagradu zbirku pripovedaka "Dvostruku zivot C. Culjka".

Elem, devojka je preplasena. Za njom gamizu antropomorfna stvorenja neodredjenog pola ali sa jasnom namerom da joj naskode. Prati ih morbidna muzika i struganje zrikavaca. U trenutku kad muzika prestaje, ostaju samo zrikavci.

C. Culjak je osluskivao iza svojih ledja kako se neprijatni zvuci i sumovi ponavljaju mehanicki tacno. Zavideo je masnom licu, nesvesnom icega oko sebe, zanesenom kosmarom devojke u belom. Jeste li pogodili naslov? Sam, medjutim, svu je paznju usmerio na ravnomerno ponvaljanje struganja vilice. Prvo bi se zacuo rezak zvuk prskanja, a zatim bi usledio sum, kao da neko gasi svecu. Pf, pf, pf, strujalo je od pozadi dok su se ljuske razletale naokolo, prianjale uz njegovu odecu i padale po podu. Iz usta je dopiralo vlazno mljaskanje i vavoljanje. A onda bi usledila pauza. C. Culjak je osecao kako mu se za to kratko vreme zategnutost zivaca povecava, neizvesnost raste, sve do trenutka dok se ne bi zaculo ponovo isto remecenje tisine.

Da li ste primetili kako je vesta upotreba razlicitih oblika proslosti i sadasnjosti, ukomponovana kroz mnostvo detalja u plasticnom pripovedanju, dovela do toga da se zbivanja, prikazana kao prosla, dozivljavaju kao da traju u sadasnjosti?

Drhtao je predosecajuci praskavi zvuk posle kojeg je sledilo meko papuljanje. Sto bi nasluceno srkanje guste kase sline i zdrobljenih semenki (dug naturalizmu) usledilo kasnije, to je njegova nervoza bila veca. Opustio bi se tek na iscekivani zvuk truljenja, da bi se opet, u sledecem momentu, usredsredio na tisinu koja je najavljivala hripanje i rmpanje. Tokom svake pauze njegovo nezadovoljstvo i bes bujali su neumoljivo, sa neizbeznom upornom odmerenoscu, nezadrzivo mu napinjuci razmeksalo tkivo. A bas je hteo da vidi hoce li se devojka izvuci. Postalo mu je prevruce. Osecao je Kepin dah na svom potiljku. Njegov zadah mu se uvlacio pod tanke vlasi i lepio se za lobanju. Pozadi se neko kikotao. Cuo je priguseno dosaptavanje sa strane. Monstrumi su cerecili glavnu junakinju. Belo prozracno platno natapalo se krvlju.

Jos ne znate tacan odgovor?

A onda su poceli medjusobno da se tamane. Tela su pocela da im se raspadaju. Unutrasnji organi pokuljali su prema publici. Samo sto se nisu izlili u prve redove. Kikot od pozadi se pojacao.

Krc, krc, krc, busilo mu je mozak. Pf, pf, pf.

Iz iskasapljenih lesina, kroz naprsle arterije i iz ocnih duplji, poceli su da naviru crvi. C. Culjak otkopca kosulju. Nije mogao da dise pregrejani vazduh. Vrucina mu je drazila kozu koja se na reske sumove ugibala kao pod dodirom vrha noza. Zamislite te hropce, krkljanja i rzanja!

U tom trenutku nesto hladno i ljigavo skliznu mu niz vrat.

O fenomenima vremenske perspektive moze se saznati ponesto od R. Ingardena. Narocito obratite paznju na poklapanje subjektivnog, pripovedacevog vremena, sa objektivnim vremenom pripovedanja, to jest, kako likovi postaju delatni i iz pasivne uloge prelaze u novu - postaju nosioci radnje. Pocinju da misle, govore, a kao sto cete videti na C. Culjkovom primeru, i da stvarno delaju.

U tom trenutku, dakle, nesto hladno i ljigavo skliznu mu niz vrat.

Odjednom, postao je i sam leden, potpuno umrtvljen, ne osecajuci misice, kosti i zivce. Samo mu je svest pulsirala, ako bismo nategli recenicu, mogli bismo dodati topla i rasplinuta, bez snage da kontrolise pokrete nekog sada tudjeg tela. Iz tasne (setite se one puske iz prvog cina koja okida u poslednjem) izvukao je sekiricu, malo ostro orudje za cepkanje oblica koje je, za svaki slucaj, uvek nosio sa sobom. Osecao je strahovitu snagu stazuci kratko uglancano drzalje koje kao da mu je priraslo za dlan. Okrete se i uzdize, prekrivajuci avetinjskom senkom platno, da bi sledecem momentu udario brkatog debeljka u celo. Zeleo je da mu razmrska mesnate usne i zdere retke dlake ispod nosa, ali promasi. Nastade drobljenje kostiju i gnjecanje mozga, ljigavi zvuk koji ga ispuni novom provalom besa. Ljudi okolo jos nisu mogli da shvate sta se desilo kad on ponovo siroko razmahnu, okrenuvsi drsku u saci (i o ovom detalju treba voditi racuna) i pogodi ostricom mladica pored Kepe u slepoocnicu. Hladno secivo raznese citav gornji deo glave razbacujuci vlazne vrele krpe iskidanog tkiva. Neko vrisnu. Gledaoci poustajase sa sedista. C. Culjak zamahnu jos jednom po onima sto izronise iz polutame i oseti kako nesto meko zadrza ostricu.

Necujno upaljena svetla rastocise zelenkasti fluid. Neko bi tu dodao i sablasni. Unezverena gomila, jos otecenih ociju, gledala je jedan trenutak okrvavljenu priliku nad bezivotnim truplima, a onda nastade panika. Lomeci stolice, gazeci sve pred sobom, rulja pojuri ka vratima. Na momenat C. Culjak ostade sam, umrljan, stravicno izmenjenog lika, a zatim, kao najednom prenut iz cudne umrtvljenosti, utrca u masu i, ne birajuci, zabode vrsak oruzja u potiljak najblizem coveku. Krv siknu i poprska ga po kozi. Osecao je njen opor miris i lepljivu skramu na prstima i kapcima. Cinilo mu se kao da mu noge klizu po tankom sloju ulja prosutog po podu dok se, na znajuci zasto, suljao za ljudima koji su cudno, neprirodno poskakivali.

I tada je opazio upadljivo nasminkanu devojku u crnoj kratkoj suknji i crnim carapama. Jos je drzala fisek sa semenkama u ruci. Pogledi im se susretose. Istisnuvsi kratak krik iz pluca, ona potrca prema zakrcenim vratima. Kriveci se na visokim potpeticama, podizuci noge preko izlomljenih sedista, otkrivala je ruzisaste mrlje izderanih carapa. Da li bi zvucalo pateticno ako bi se reklo da je bila usamljena, odbacena od uspanicene gomile, suocena sa smrcu? Kroz guzvu nije mogla da prodje. Povlaceci se pred nepoznatom krvavom spodobom, koja joj se sigurno, lagano priblizavala, nespretno je koracala, saplitala se, klatila u neprikladnoj obuci, klizila po podu, sve dok u jednom dugom momentu, usporeno, pokusavajuci da se prihvati za nevidljive drzace u vazduhu, ne izgubi ravnotezu i pade. Stigla je jedino da podigne u vis ruke pokusavajuci da odbije strasan udarac. Sta bi na ovo kazali V. B. Tomasevski, V. But, R. Ingarden, E. Lamer, M. Bahtin, J. Slavinski, R. Kelog, E. Auerbah, J. M. Lotman...?

Valjda bi i vama u tom trenutku malaksala ruka. C. Culjak nije znao sta trazi iznad ovog sprzenog grma. Pitao se, verovatno, zasto je njeno lice iskrivljeno, zasto joj se sminka razliva ispod tamnih podocnjaka... A tada mu krvavo oruzje ispade iz sake...

Nastade tajac...

Gomila je sa nepoverenjem gledala sta se desava... a onda krenu. Prilazili su mu lagano dok je, nemocan, tek probudjen, posmatrao kako se prostor oko njega suzava, gubi se i nestaje. A toliko je zeleo da gleda ovaj film. Balkon, prvi red. Ne mora da se isteze i radi sve ono sto je vec opisano. Tada mu uzas ispuni svest. Htede da preskoci ogradu, ali kasno. Snazne sake ga scepase. Pocese da ga kidaju.